Predlažemo

Čemerno - Smrdljuč
Čemerno - Smrdljuč

Planinski vrh Smrdljuč nalazi se na 1579 metara nadmorske visine na planini Čemerno. Ova planina se nalazi u jugozapadnoj Srbiji, na levoj strani reke Ibar, a severno do manastira Studenice. Planina Čemerno, je planina srednje visine i izdužena je u pravcu ...

Manastir Grgeteg
Manastir Grgeteg

Manastir Gregeteg je po legendi osnovao despot Vuk Grgurević (Zmaj Ognjeni Vuk) da bi ovde smestio svoga slepog oca Grgura Brankovića, hilandarskog monaha Germana. Tačna godina izgradnje manastira se ne zna, ali se pretpostavlja da je manastir sagrađen između ...

Hotel Klub A - Kopaonik
Hotel Klub A - Kopaonik

Hotel Klub A se nalazi u središtu turističkog centra Kopaonik, na nadmorskoj visini od 1725 m. Hotel je izgrađen tako da reprezentuje autentičan planinski ambijent Kopaonika. Smeštajne kapacitete hotela Klub A čini 96 soba i 2 apartmana, u kojima su gostima ...

Newsletter

Letnjikovac Kralja Aleksandra

Zapušteni letnjikovac Kralja Aleksandra I Karađorđevića.....

Letnjikovac Kralja Aleksandra

Vila Kralja Aleksandra

Komentara: 0 | Autor: ajmonegde |

Ajmo Negde
  • 3/

(3)

Oceni lokaciju

(4.5)

Detaljan opis

Vila ili letnjikovac Kralja Aleksandra se nalazi u podnožju severnih obronaka Homoljskih planina, na par stotina metara od Peka. U okolini letnjikovca u Pek se uliva pet bistrih planinskih rečica (Dubočka reka, Gložana, Komša, Bukovska i Ševička reka), od kojih svaka protiče kroz živopisne doline. Početkom 30 - tih godina prošlog veka, kralj Aleksandar je postao većinski suvlasnik akcionarskog društva "Neresnica - Glogovica",

Letnjikovac Kralja Aleksandra

Turistička organizacija Kučevo, planira njegovu rekonstrukcija, nakon rešavanja imovinskih odnosa.....

Letnjikovac Kralja Aleksandra
koje je planiralo početak intenzivne eksploatacije zlata iz zlatonosnog peska reke Pek. Tada je kupljen je bager pomoću koga je trebalo da se vrši iskopavanje peska, o čemu danas svedoče minijaturna rečna jezera u Neresnici. Radi nadgledanja radova, kralj je nameravao da češće dolazi u ovaj kraj, pa je odlučio da izgradi letnjikovac sa pratećim objektima. Nažalost, atentat koji se desio 9. oktobra 1934. godine u Marseju, prekinuo je sve planove u vezi puštanja bagera u rad, koji je trebao da se dogodi samo tri dana nakon atentata. 

Letnjikovac se zadržava u vlasništvu porodice Karađorđević sve do restitucije 1947.g odine, kada im se pored letnjikovca oduzima kompletna imovina. Letnjikovac je nagrižen zubom vremena, usled neadekvatnog održavanja. Letnjikovac sačinjavaju objekti: Prijemna zgrada, pomoćna zgrada, Kraljeva vila i radionica. Svi ovi objekti se nalaze u parkovskom okruženju na parceli površine 2 hektara, na kojoj dominiraju lipe i kesteni.


U blizini
Neresnička jezera5 kmHotel Rudnik - Kučevo7 kmIzvor Zviška potajnica9 km
Kučajinsko jezero9 kmKraku Lu Jodan11 kmPećina Ravništarka14 km
Pećina Ceremošnja15 kmVodopad Burev15 kmDubočka pećina15 km
Ševička pećina16 kmVrelo Šumeća18 kmVodopad Siga18 km
Vodopad Malo Vrelo19 kmVidikovac Hajdučki 19 kmVeliki Štubej20 km
Golubačka tvrđava 41 kmBazen Vlaški dragulj 43 kmBazen Olimpik Šapine44 km
Rajkova pećina45 kmSki staza Rajkovo - 48 kmBazen Oaza Smoljinac50 km
Kako Do Tamo
Opšte informacije
Naziv Letnjikovac Kralja Aleksandra
Adresa Selo Neresnica kod Kučeva
GPS Lokacija 44°26'37.67"N 21°43'50.20"E
Nadmorska visina 187m
Manifestacije

Festef

Festival okuplja televizijske stvaraoce, profesionalce i amatere, kao i vrhunske stručnjake koji se bave etnološkim temama. Cilj festivala je da se filmskim putem prikaže narodna tradicija i običaji. O visokim umetničkim dometima ovog festivala govori i podatak da je veći broj filmova, nakon osvajanja nagrada u Kučevu nagrađivan i na drugim domaćim i inostranim festivalima. Na festivalu, u okviru izdvojenog programa, učestvuju i strani filmovi. Dodeljuje se osam nagrada, od kojih je glavna Grand prix ''Zlatni Pastir''. FESTEF se održava svake godine u prvoj polovini septembra i traje četiri dana. Progam festivala, osim filmova za nagrade, sadrži i prikazivanje van takmičarskog dela, književno večeri, koncerte i izložbe.

Žanki u čast

Održavaju se poslednjeg vikenda u mesecu oktobru u spomen na legendarnu srpsku glumicu Živanu,'' Žanku'' Stokić. Manifestacija se održava u Rabrovu, selu u kome je Žanka  provela svoje najranije detinjstvo i o kojem je uvek sa ljubavlju pričala. U okviru ove kulturne manifestacije igraju se predstave naših najuglednijih pozorišta, tako da ovo lepo selo opštine Kučevo tih dana postaje prestonica srpskog glumišta. U okviru pratećeg programa održavaju se umetničke izložbe i koncerti.

Homoljski motivi

"Homoljski motivi" su svakako najpoznatija turističko-kulturna manifestacija u opštini Kučevo, koja je odavno dobila regionalni značaj. Ova jedinstvena smotra izvornog narodnog stvaralaštva istočne Srbije se neprekidno održava još od 1968. godine i predstavlja jednu od najstarijih manifestacija ove vrste u Srbiji. Po ugledu na ‘’Homoljske motive’’ u Srbiji su kasnije nicali mnogobrojni sabori i smotre, ali je Smotra u Kučevu zadržala primat i po kvalitetu i po broju učesnika. Značaj i kvalitet manifestacije dokazuju i dobijena prestižna priznanja – ’’Vukova nagrada’’ i ’’Turistički cvet Srbije’’. To je smotra tradicije, običaja i kulture, koja se na ovim prostorima vekovima čuva i neguje. Centralni deo manifestacije održava se predposlednjeg dana (uvek u subotu)  i on obuhvata: prodajnu izložbu homoljskog sira i meda, bazar starih zanata, demonstraciju starog načina ispiranja zlata na Peku, ‘’Zlatne ruke’’ - takmičenje u  pripremanju starih narodnih jela i izložba narodnog rukotvora, defile svih učesnika Smotre glavnom ulicom Kučeva, takmičenje kulturno-umetničkih društava u pesmi i igri, izbor najlepše pastirice. Tokom čitave manifestacije održavaju se izložbe, koncerti, i drugi prigodni sadržaji. Poslednji dan manifestacije rezervisan je za smotru dečjeg izvornog narodnog stvaralaštva. ‘’Homoljski motivi’’ predstavljaju manifestaciju koja je od presudnog značaja  za razvoj kulturno-manifestacionog turizma u opštini Kučevo. Osim zabavno-trgovačkog karaktera, koji po svemu podseća na tradicionalna narodna okupljanja proteklih vremena, ova manifestacija na kojoj nastupa blizu 1000 učesnika, ima i veoma osmišljen sadržaj. Na ovoj manifestaciji se mogu videti izvanredni oblici narodne muzičke tradicije: vedre i temperamentne vlaške igre, ali i mirne i raspevane melodije, ritualne igre i pesme vezane za praktičan život i svakodnevne potrebe, posebno oblikovani narodni instrumenti i ansambli i sve to skupa utkano je u narodne običaje, nošnju, ambijent... ‘’Homoljski motivi’’ su sačuvali od zaborava drevne narodne igre kao što su Šokrc, Stara Vlajna, Prepišor, pesme : ,,Zelen ora pao na oranje’’, ,,Igrali se konji vrani’’, ,,Aj Marija lapadure’’, Fećica, fećica, Foje verđe, ,,Of ljana mja’’ i grleno pevanje homoljskih pastirica, drevne instrumente kao što su bušin, dudurejš, gajde, drombolje...’’Homoljski motivi’’ su sačuvali od zaborava i predivne narodne nošnje duginih boja: zobun, šokupe, tkanice, čarape, suknje, šukure, kecelje, prsluke, marame i ogromne homoljske šubare. Na kraju programa devojke obučene u nošnje predaka sa raznobojnim poljskim cvećem  u ruci i srdačnim osmehom na licu odpozdravljaju prisutne iskazujući tradicionalno gostoprimstvo ovog kraja. Jedna od njih poneće lentu najlepše pastirice istočne Srbije. ‘’Homoljski motivi’’ se održavaju svake godine, traju tokom cele poslednje sedmice u mesecu avgustu, pri čemu je  subota centralni dan manifestacije.

Zanimljivosti

Gde se nalazi zlato?

Zlato u zlatonosnim rekama dolazi, ili bolje rečeno dotiče sa okolnih brda, gde se nalazi u kvarcnim stenama, koje se pod uticajem vetra i prirodnih sila ljušte. Te ljuspice su pune zlata i one odlaze u vodotokove. Zlato po svojoj specifičnoj težini pada na dno, pa su zato u Neresnici montirani bageri 1903. godine koji su kopali pesak i šljunak sa samog dna reke. Prvi bager Kraljevine Jugoslavije počeo je sa radom 1934. godine. Nabavljen je od Engleza. Prve godine izvađeno je 72 kilograma zlata, a druge čak 250 kilograma. Bager je prestao sa radom 6. aprila 1941. godine, a posle rata je prodat u staro gvožđe. Ostaje misterija zašto nikada nije nastavljena eksploatacija ovog dragocenog metala na ovoj lokaciji.

Komentari
comments powered by Disqus

Top 5 Lokacija
Glasanje

Restoran Potočar...

Veliko vrelo - Li...

Manastir Rakovica

Etno selo Garašk...

Etno selo Tiganji...

Top 5: Ostalo
Glasanje

Vila Kralja Aleks...

Đavolja Varoš

Prerast Samar

Zoo vrt Palić

Prerast Kasonje

Obavestite prijatelja
Prijatelji sajta