Ajmo Negde

Trajanov most je bio monumentalna građevina na reci Dunav. Sagrađen je po naredbi cara Marka Ulpije Nerva Trajana 105. godine, tokom njegovog drugog pohoda na Dačane. Most je spajao tadašnju Gornju Meziju sa Dakijom (Srbiju sa Rumunijom). Dužina mosta je bila 1.097,5 metara i preko 1000 godina je to bio najduži most na svetu. Most je projektovao najveći arhitekta tog vremena Apoldor iz Damaska. Most s

ada u red najznačajnih dela rimskog građevinarstva, i uklesan je naknadno na Trajanovom stubu u Rimu. Nažalost iako monumentalnih razmera, neverovatno brzo sagrađen za samo 2 godine, vrlo brzo je i porušen. Postoje tri verzije kako je most srušen. Jedna govori da je most srušio car Aurelijan (270-275) kada su Rimljani pod navalom varvarskih plemena morali da napuste tadašnju provinciju Dakiju. Drugi izvori ka zuju da je most srušen samo 20 godina nakon izgradnje po naređenju cara Hadrijana (117-138).

Zbog nedostatka konkretnijih dokaza vlada i verovanje da se most sam urušio, mnogo godina kasnije usled uticaja vode. Mesto na kome je most sagrađen, bilo je uslovljeno prirodnim karakteristikama Dunava. Korito reke u tom delu Dunava je peskovito.

Takođe Dunav je u to vreme, na delu gde se gradio most bio miran i plitak, a neposredna blizina ostrva Šimijan je graditeljima davala velike prednosti u izgradnji. Pregrađivanjem Dunava, tok se usmeravao prvo u jedan rukavac, a nakon završene gradn je polovine mosta, Dunav se pregrađivao sa druge strane.

To je svakako omogućilo da most bude sagrađen u neverovatno kratkom roku za tadašnjom mehanizacijom. Most je bio izgrađen od kamena, sa lukovima visoko iznad vode. Oslanjao se na 20 stubova i imao je portale na pristupu i sa jedne i sa druge strane. Dimenzije stubova bile su 18-19 metara x 33-34 metara,a bili su orijentisani tako da su smanjivali otpor vode. Na sebi su imali i kljunaste dodatke kojima se umanjivao pritisak.

Dvadeset stubova se moglo videti sve do 1856. godine, kada je vodostaj Dunava bio rekordno nizak. Radi sigurnije plovidbe, međunarodna komisija za Duna v je odlučila da uništi 2 stuba. 1932. godine locirani su ostaci 16 stubova. Osamdesetih godina dvadesetog veka, arheolozi su uspeli da lociraju samo njih 12. Pretpostavlja se da je ostale odnela voda. Ostaci prvih stubova vidljivi su i dan danas na obalama Dunava. Naknadnim istraživanjima posle 2000-te godine, ronioci su pronašli ostatke drvene konstrukcije mosta.