Predlažemo

Rajkova pećina
Rajkova pećina

Rajkova pećina se nalazi u istočnoj Srbiji, u izvorišnom delu Malog Peka, 3 km od Majdanpeka. Rajkova pećina se ističe lepotom i bogatstvom nakita, pre svega izrazito belih, iskričavih stalaktita, stalagmita, stubova i bigrenih saliva kojih je malo u pećinama u Srbiji. Pećina je ...

Stopića pećina
Stopića pećina

Stopića pećina se nalazi u selu Rožanstvo, na severoistočnim padinama Zlatibora u jugozapadnoj Srbiji. Stopića pećinu čine tri celine: Stopića pećina, Ponor Trnavskog potoka i Pećnica. Ukupna dužina kanala čitavog sistema iznosi 1594 m. Ulaz u pećnu je visine 18 m, širine 40 m, š...

Bogovinska pećina
Bogovinska pećina

Bogovinska pećina se nalazi u selu Bogovina, u istočnom podnožju masiva Južni Kučaj, na teritoriji opštine Boljevac. Ulaz u Bogovinsku pećinu se nalazi na 360 m nadmorske visine. Pеćina je zbog svojih prirodnih karakteristika zaštićena kao spomenik prirode. Bogovinska pećina je j...

Newsletter

Dubočka pećina

Dubočka pećina nije otvorena za posetioce, pa svaki odlazak u obilazak je na sopstvenu odgovornost....

Dubočka pećina

Dubočka pećina

Komentara: 0 | Autor: ajmonegde |

Ajmo Negde
  • 5/

(5)

Oceni lokaciju

(5)

Detaljan opis

Dubočka pećina je sa svojih 2.275 m, jedna od najdužih pećina u Srbiji. Nalazi se na severu Zviške kotline, u podnožju Zviških planina. U ataru je sela Duboka po kome je i dobila ime, u blizini (700m) lokalnog asfaltnog puta Duboka – Radenka, oko 8 km daleko od magistralnog puta Kučevo - Majdanpek - Negotin. Iako pećina još uvek nije adekvatno uređena za turističke posete, prilaz do nje je lako dostupan. Posebno je im

Dubočka pećina

Pogled na ulaz u Dubočku pećinu iz utrobe....

Dubočka pećina
resivan ulaz, širok 25 m i visok 20 metara. Glavni pećinski kanal u svom početnom delu, gigantskih je razmera ( širok do 40 m i visok do 31 m). Prohodan je u dužini od 132 m, dokle dopire i dnevno svetlo ali je siromašan nakitom. Pećinski nakit se nalazi u udaljenim kanalima, do kojih se može doći samo uz adekvatnu speleološku opremu. U kratkoj, živopisnoj kl

Dubočka pećina
Ulaz u Dubočku pećinu dobor je skiven....

Dubočka pećina
isuri u podnožju pećine može se videti nekoliko neobično lepih malih vodopada.

Ogroman ulaz, prostrani ulazni kanal, kao i prelepa okolina, dovoljna su preporuka za posetu ovoj neobičnoj pećini. Dubočka pećina je rečna, tunelska pećina kroz koju periodično protiče Ponorska reka. Speleosistem Dubočke pećine sastoji se od tri celine:

Glavni kanal, Glinoviti kanal i Rusaljkin kanal. Ukupna dužina Glavnog kanala je 1010 m, Glinovitog kanala je 480 m a dužina Rusaljkinog kanala iznosi 580 m, što ukupno iznosi 1.870 m. Sa sporednim kanalima dugačkim 405 m, ukupna dužina pećinskog sistema Dubočke pećine iznosi 2.275 m.Glavni kanal se sastoji iz 4 celine. U početku u prvom delu nema nakita a to je ujedno i deo koji se može bezbedno posetiti i u koji dopire dnevno svetlo.

Idući dublje u pećinu, pećina počinje

Dubočka pećina
Prilaz do dubočke pećine........

Dubočka pećina
da otkriva svoj nakit. U okviru ove celine u nalaze se Cvijićev vir, nazvan po Jovanu Cvijiću koji je istraživao ovu pećinu i Biljanin vir nazvan tako da bi se očuvala uspomena na vašar koji se nekada održavao ispred ulaza. U glinovitom kanalu nakit počinje da se ističe i ima ga i na tavanici i na zidovima. Bele je boje, tačnije od kalcita je i ima puno stalaktita i stalagnita.

Pećinski pod je glinovit pa otuda i naziv ovog dela

Dubočka pećina
Usta pećine su ogromnih dimenzija.....

Dubočka pećina
. Ovde se može videti "Carski presto" bela kalcitna draperija ogromnih dimenzija. Iz glinovitog kanala ulazi se u dvoranu "paklena gora" ogromnih dimenzija širine 33m, dužine 22m i visine 10 m. Ova dvorana je ujedno najlepši deo Dubočke pećine. Na njenoj tavanici može se naći hiljade snežno belih iskričavih kalcitnih stalaktita.

U okviru Rusaljkinog kanala najzanimljivija je figura žene - Rusaljke, koja je ujedno i zaštitini znak pećine. Za nadaleko čuveni mit o Rusaljkama duboka je poznata nadaleko.

Dubočka pećina je bila stanište neolitskog čoveka.U pećini su pronadjene kosti pećinskog medveda, zubi dinoterijuma, koštane igle i druga ljudska orudja.

U blizini
Vodopad Burev9 kmŠevička pećina9 kmKraku Lu Jodan14 km
Vila Kralja Aleksandra15 kmNeresnička jezera19 kmVodopad Malo Vrelo20 km
Hotel Rudnik - Kučevo21 kmIzvor Zviška potajnica23 kmKučajinsko jezero24 km
Vrelo Šumeća25 kmPećina Ravništarka29 kmGolubačka tvrđava 30 km
Pećina Ceremošnja31 kmVodopad Siga32 kmVidikovac Hajdučki kladenac33 km
Veliki Štubej34 kmMuzej Lepenski Vir40 kmLepenski vir40 km
Srebrno jezero47 km  
Mapa mesta

Skica Dubočke pećine.....

Kako Do Tamo
Opšte informacije
Naziv Dubočka
GPS Lokacija 44°33'1.31"N 21°46'0.93"E
Nadmorska visina 320 m
Veličina ulaza 20x25m
Manifestacije

Festef

Festival okuplja televizijske stvaraoce, profesionalce i amatere, kao i vrhunske stručnjake koji se bave etnološkim temama. Cilj festivala je da se filmskim putem prikaže narodna tradicija i običaji. O visokim umetničkim dometima ovog festivala govori i podatak da je veći broj filmova, nakon osvajanja nagrada u Kučevu nagrađivan i na drugim domaćim i inostranim festivalima. Na festivalu, u okviru izdvojenog programa, učestvuju i strani filmovi. Dodeljuje se osam nagrada, od kojih je glavna Grand prix ''Zlatni Pastir''. FESTEF se održava svake godine u prvoj polovini septembra i traje četiri dana. Progam festivala, osim filmova za nagrade, sadrži i prikazivanje van takmičarskog dela, književno večeri, koncerte i izložbe.

Žanki u čast

Održavaju se poslednjeg vikenda u mesecu oktobru u spomen na legendarnu srpsku glumicu Živanu,'' Žanku'' Stokić. Manifestacija se održava u Rabrovu, selu u kome je Žanka  provela svoje najranije detinjstvo i o kojem je uvek sa ljubavlju pričala. U okviru ove kulturne manifestacije igraju se predstave naših najuglednijih pozorišta, tako da ovo lepo selo opštine Kučevo tih dana postaje prestonica srpskog glumišta. U okviru pratećeg programa održavaju se umetničke izložbe i koncerti.

Homoljski motivi

"Homoljski motivi" su svakako najpoznatija turističko-kulturna manifestacija u opštini Kučevo, koja je odavno dobila regionalni značaj. Ova jedinstvena smotra izvornog narodnog stvaralaštva istočne Srbije se neprekidno održava još od 1968. godine i predstavlja jednu od najstarijih manifestacija ove vrste u Srbiji. Po ugledu na ‘’Homoljske motive’’ u Srbiji su kasnije nicali mnogobrojni sabori i smotre, ali je Smotra u Kučevu zadržala primat i po kvalitetu i po broju učesnika. Značaj i kvalitet manifestacije dokazuju i dobijena prestižna priznanja – ’’Vukova nagrada’’ i ’’Turistički cvet Srbije’’. To je smotra tradicije, običaja i kulture, koja se na ovim prostorima vekovima čuva i neguje. Centralni deo manifestacije održava se predposlednjeg dana (uvek u subotu)  i on obuhvata: prodajnu izložbu homoljskog sira i meda, bazar starih zanata, demonstraciju starog načina ispiranja zlata na Peku, ‘’Zlatne ruke’’ - takmičenje u  pripremanju starih narodnih jela i izložba narodnog rukotvora, defile svih učesnika Smotre glavnom ulicom Kučeva, takmičenje kulturno-umetničkih društava u pesmi i igri, izbor najlepše pastirice. Tokom čitave manifestacije održavaju se izložbe, koncerti, i drugi prigodni sadržaji. Poslednji dan manifestacije rezervisan je za smotru dečjeg izvornog narodnog stvaralaštva. ‘’Homoljski motivi’’ predstavljaju manifestaciju koja je od presudnog značaja  za razvoj kulturno-manifestacionog turizma u opštini Kučevo. Osim zabavno-trgovačkog karaktera, koji po svemu podseća na tradicionalna narodna okupljanja proteklih vremena, ova manifestacija na kojoj nastupa blizu 1000 učesnika, ima i veoma osmišljen sadržaj. Na ovoj manifestaciji se mogu videti izvanredni oblici narodne muzičke tradicije: vedre i temperamentne vlaške igre, ali i mirne i raspevane melodije, ritualne igre i pesme vezane za praktičan život i svakodnevne potrebe, posebno oblikovani narodni instrumenti i ansambli i sve to skupa utkano je u narodne običaje, nošnju, ambijent... ‘’Homoljski motivi’’ su sačuvali od zaborava drevne narodne igre kao što su Šokrc, Stara Vlajna, Prepišor, pesme : ,,Zelen ora pao na oranje’’, ,,Igrali se konji vrani’’, ,,Aj Marija lapadure’’, Fećica, fećica, Foje verđe, ,,Of ljana mja’’ i grleno pevanje homoljskih pastirica, drevne instrumente kao što su bušin, dudurejš, gajde, drombolje...’’Homoljski motivi’’ su sačuvali od zaborava i predivne narodne nošnje duginih boja: zobun, šokupe, tkanice, čarape, suknje, šukure, kecelje, prsluke, marame i ogromne homoljske šubare. Na kraju programa devojke obučene u nošnje predaka sa raznobojnim poljskim cvećem  u ruci i srdačnim osmehom na licu odpozdravljaju prisutne iskazujući tradicionalno gostoprimstvo ovog kraja. Jedna od njih poneće lentu najlepše pastirice istočne Srbije. ‘’Homoljski motivi’’ se održavaju svake godine, traju tokom cele poslednje sedmice u mesecu avgustu, pri čemu je  subota centralni dan manifestacije.

Zanimljivosti

Mit o Rusaljkama

Selo Duboka pročulo se po mističnom običaju kada na Duhove određene tri žene, nazvane Rusaljama ili Rusaljkama, padaju u trans i komuniciraju sa mrtvima.

Legenda kaže: Nekada je u najvećoj pećini u ovom kraju -Dubočkoj, koja se razjapila iznad sela, živeo zmaj koji je strašno zviždao pa je celo područje nazvano Zviždom. Po drugima to nije bio zmaj već aždaja čiji duh luta i zviždi povremeno i posle njene smrti. Po trećoj verziji ispred pećine su se na Duhove potukle dve kraljice. Jedna je pre smrti navodno rekla "Da bogda, kako ja padala, padale i Dubočanke". Kažu meštani da na Biljani petak, kada se na obližnjem potoku vrše vlaški obredi, sa visokog pećinskog svoda kaplje voda, ali samo taj dan. Veruje se da su to suze za nastradalom kraljicom.

Planinka i Zlatinka

U davna vremena vladahu u braničevskom kraju dve kraljice: Zlatinka nad Zviždom i Planinka nad Homoljem. Obe su bile lepe i bogate. Kako kroz Zvižd protiče zlatonosni Pek, Zlatinka se odevala u čisto zlato. Danju su njeni ljudi potapali ovčija runa u Pek, a noću skidali zlatna zrnca sa vlakana vune i nosili ih dvorskim zlatarima koji su izrađivali odeću za kraljicu. Tako, Zlatinka nije imala na sebi ništa što nije bilo od zlata. Kosu je bojila zlatnom bojom. Pozlaćivala je i zidove dvora, koji se nalazio na Dubočkoj reci.

Planinka je živela na vrhu najveće homoljske planine Beljanice. Dvorac joj se nalazio na visokim bukvama kojima su redom sečene krošnje, a preseci zalivani vrelom smolom da stabla dalje ne rastu, Na isti način podignuti su oko dvora vrtovi i u njima nameštene ljuljaške za kraljicu. Vrtove i dvorac spajali su viseći mostovi, a u dvor se ulazilo uz lestve od jakog užeta. Dok je Zlatinka bila bogata zlatom, Planinka je imala nepregledne šume, ugljenokope i kamene majdane, kao i velika stada ovaca.Kosu je bojila srebrnom bojom. Zimi je Beljanicu prekrivao sneg,a leti je boju snega zamenjivala belina nepreglednih stada ovaca, zbog čega je planina i dobila ime Beljanica. Susetke na zemljama, zlatna i srebrna kraljica, kako ih je narod nazivao, živele su u najboljem prijateljstvu. Međusobno su se posećivale i darivale jedna drugu bogatim poklonima.

Na nesreću, obe se zagledaju u istog mladića. Oko toga se zavade pa podignu jedna na drugu vojsku. Vojske su bile samo od žena, jer muškarci tada nisu ratovali, kao što nisu ni vladali. U strašnoj borbi Planinka sa svojih devet vojnika, koliko joj beše ostalo, zarobi Zlatinku. Tako lepi mladić pripadne Planinki, a nad čitavim Zviždom i Homoljem ostade samo ona kraljica. Da se proslavi pobeda založe se velike vatre, navrte se ovnovi na ražnjeve, donesoše se ćupovi sa vinom, a Zlatinka, o kosu, na jednu bukvu bude obešena nad vatru. Još Planinka, sa svojih devet vojnika i lepim mladićem, povede kolo oko obešene Zlatinke koja je polako umirala u dimu vatre.

Još se kolo oko nje ne sastavi, kad odnekud dolete strela, pogodi Planinku posred srca i prikuje je za suprotno drvo. Strelu je odapeo jedan Zlatinkin vojnik koji se beše sakrio negde u grmlju. Potom sve prekri mir. Samo je vetar šumorio u vrhovima bukava i nemirna Dubočka reka prskala kroz kamenito korito. Umirući, Planinka izrekne kletvu: da žene u Duboki padaju kao što su njih dve pale. Kletva ostade. I žene u Duboki, kod Kučeva, vekovima padaju u kolu o Duhovima. Narod ih naziva padalicama (rusaljkama).

Weather, 16 September
Belgrade Weather booked.net
+26

High: +26° Low: +15°

Humidity: 50%

Wind: NNW - 9 KPH

Kragujevac Weather
+26

High: +26° Low: +13°

Humidity: 49%

Wind: NNW - 9 KPH

Nis Weather
+26

High: +26° Low: +13°

Humidity: 45%

Wind: NNW - 11 KPH

Top 5 Lokacija
Glasanje

Restoran Potočar...

Veliko vrelo - Li...

Krupajsko vrelo

Etno selo Garašk...

Manastir Rakovica

Top 5: Pećine
Glasanje

Resavska

Risovača

Ceremošnja

Bogovinska

Rajkova

Obavestite prijatelja
Prijatelji sajta